Kolaborativni roboti - rešenje za manjak radne snage u 21.veku

Kolaborativni roboti - rešenje za manjak radne snage u 21.veku

Prema podacima Međunarodne federacije robotike (IFR) prodaja kolaborativnih robota će se drastično povećati i predstavljaće čak više od trećine ukupne prodaje svih robota do 2025. godine. Iako je tržište kolaborativnih robota relativno novo, ono je spremno za veliki rast u narednih nekoliko godina. Sami kolaborativni roboti su roboti koji su u mogućnosti da sasvim bezbedno rade uz ljude u preduzećima. Postaju sve sofisticiraniji i korisniji u radu. Mnoge vodeće kompanije koje se bave robotikom, sve više uvode kolaborativne robote uz industrijske robote u svoju proizvodnju, u nastojanju da preuzmu vodeću ulogu u tržišnom rastu. Trenutno, kolaborativni roboti čine svega oko 3% od ukupne svetske prodaje robota. Očekuje se da će ovaj broj do 2025. godine porasti na 34%. Postoji nekoliko oblasti u kojima se razvijaju kolaborativni roboti: pakovanje, merenje kvaliteta, rukovanje materijalom, čišćenje mašina, montaža, zavarivanje. Stručnjaci smatraju da će se najviše razviti segment rukovanja materijalima.

Faktori rasta prodaje kolaborativnih robota:

Jedan od glavnih faktora koji doprinose sve većoj prodaji kolaborativnih robota jeste njihova cena, koja se neprestano smanjuje. Većina modela robota mogu se nabaviti po ceni nižoj od 45,000€. Samim tim, što je cena robota niža, sam proces automatizacije postaje mnogo pristupačniji i jednostavniji. Drugi važan faktor u rastu prodaje kolaborativnih robota jeste unapređenje ”edge computing”-a. U suštini, sami roboti postaju sve brži i sve lakši za programiranje, smanjuje se vreme razvijanja i inicijalnih nivoa ulaganja u automatizaciju. Kolaborativni roboti napreduju i razvijaju se u pogledu primene, dok istovremeno postaju jeftiniji i dostupniji. Ova dva faktora su glavna u daljoj ekspanziji tržišta kolaborativne robotike.

Automobilski gigant Ford je po prvi put predstavio tim kolaborativnih robota koji rade zajedno sa zaposlenima u Kelnu, u Nemačkoj, sve u cilju da svaki automobil iz serije Ford Fiesta bude savršen. U ovoj Fordovoj fabrici kolaborativni roboti trebaju da ispoliraju celokupnu površinu automobila za samo 35 sekundi. Ova inicijativa ne podrazumeva zamenu zaposlenih za robote, već omogućava operaterima da koriste svoje radno vreme za složenije zadatke i time unaprede svoje radno mesto ne obavljajući više dosadne, rutinske poslove. Roboti su programirani tako, da zahvaljujući senzorima prepoznaju koja mesta na površini treba detaljnije da obrade i posvete im više vremena a takođe, lakše obrađuju teže dostupne površine poput centra krova automobila. Ovaj zadatak obavljaju roboti iz serije UR10 koja važi za najprodavaniju u branši kolaborativnih robota a proizvodi ih kompanija Universal Robots. Ovaj model robota često se koristi u auto industriji za poliranje i obradu audio opreme i vufera. U Fordovoj fabrici, koristi se 3D štampan fleksibilan sloj koji se postavlja između robotske ruke i brusnog papira koji omogućava robotu da radi precizno i spretno poput čoveka. Tokom procesa proizvodnje, svaka Fiesta se potapa u posebne tečnosti koje pružaju zaštitu od korozije i do 10 godina. Nakon toga, male fleke mogu ostati na površini, nevidljive golim okom, koje roboti zatim saniraju. Za ovaj proces, kod modela Ford Fiesta, potrebno je koristiti šest kolaborativnih robota. Završne provere obavljaju dva operatera dok se karoserija vozila kreće duž trake za nanošenje prajmera.

Kompanija je već uvela drugi tip kolaborativnih robota koji su programirani da pomognu operaterima u složenim procesima montaže poput postavljanja amortizera u automobile i svećića za motore, a takođe je predstavila robota sa samostalnim upravljanjem koga zovu ”Survival”.

Kompanija DHL Supply Chain kupila je četiri Sawyer robota, kompanije Rethink Robotics,  koji obavljaju poslove pakovanja robe. Ova tehnologija će se koristiti u više od 19 britanskih kompanija, u procesima pakovanja i proizvodnje. Biće modifikovane tako, da se prilagode sezonskim zahtevima. U DHL-u se spremaju da iskoriste postojeće timove ljudi, usavrše njihova znanja i veštine, ali i da zaposle ljude specijalizovanih znanja poput robotskih tehničara, projektnih inženjera kako bi se cela kompanija bolje snalazila u radu sa kolaborativnim robotima. Ova kompanija vrši mnoga istraživanja, kako robotiku i automatizaciju uvesti i u druge delove lanca snabdevanja. 

Nakon kupovine ova četiri robota, DHL ima u planu da uloži više od milion funti u automatizaciju i robotiku tokom sledeće godine. Direktor proizvodnje u DHL-u, izjavio je da već neko vreme pokušavaju da uvedu kolaborativnu robotiku i u proces logistike. Njihovi klijenti koji rade u potrošačkoj industriji vide ogromne fluktuacije potražnje, jer se potrebe potrošača menjaju. Porast e-trgovine, dovela je do povećanja broja isporuka unutar mreže, a fleksibilna priroda kolaborativnog robota Sawyer, omogućuje da se brzo odgovori na promene iz okruženja, da se pruže rešenja i popune praznine u radu.

Koboti ili kolaborativni roboti su roboti koji imaju za cilj da komuniciraju sa ljudima u zajedničkom prostoru ili da rade u njihovoj neposrednoj blizini. Industrijski roboti dizajnirani su da rade autonomno, uz sigurnost koja je obezbeđena izolacijom od ljudskog kontakta, za razlika od kobota. Zahvaljujući senzorima i drugim dizajnerskim karakteristikama kao što su lagani materijali i zaobljene ivice, koboti mogu direktno i sigurno da komuniciraju sa ljudima. 

Kobote su 1996. godine izumeli J. Edward Colgate and Michael Peshkin, profesori sa Univerziteta Northwestern University. Podnošenje patenta u SAD iz 1997. godine opisuje kobote kao “uređaj i metod za direktnu fizičku interakciju između osobe i korisnika opšte namene (general purpose manipulator) kojim upravlja računar." Izum je nastao iz inicijative kompanije General Motors 1994. godine koju je vodio Prasad Akella iz GM Robotics centra.

Poenta celog istraživanja General Motors-a iz 1995. godine je bila namenjena pronalaženju načina da roboti ili oprema slična robotima postane dovoljno bezbedna za rad ili kooperaciju sa ljudima.  Čak i preduzeća koja zapošljavaju manje od 10 ljudi mogu sebi priuštiti robote kojima je prosečan period otplate samo nekoliko meseci. Kolaborativni roboti spremni su za rad posle samo par sati „treninga”, obuke. Koboti koji se primenjuju širom sveta, mogu raditi bez ikakvih sigurnosnih ograda, jedan pored drugog sa čovekom. To je od velikog značaja za mala i srednja preduzeća. Iz tog razloga, proizvođači širom sveta, uključujući mala i srednja, imaju korist kroz robotska rešenja. 

Nije iznenađujuće to da kolaborativni roboti uživaju sve veću popularnost u industriji. Nakon procene rizika, oni se mogu sigurno primeniti praktično u svakom okruženju. Novi kvalitet kobota izbačen na tržište robota, istaknut je u godišnjem izdanju svetskog izveštaja iz robotike (World Robotics Report) objavljenog od strane Međunarodne federacije robotike (IFR). Prema tom izveštaju, rešenje kolaborativnih robota postaće tržišni pokretač automatizacije.

Naše poslovanje se temelji na regrutaciji i pronalasku dovoljnog broja radne snage, odnosno na dopunjavanju deficitarne radne snage sa ko-botima. Između partnera i ViaJob-a se sklapa ugovor o međusobnoj saradnji (najam ljudske radne snage ili ko-bota), i tako ćemo pomoći partneru da sačuva svoju tržišnu prednost. Cilj naših ko-bota nije zamena ljudske radne snage, nego nadopunjavanje iste, dakle pojednostavljivanje i ublažavanje težih i fizički napornijih zadataka.

Naša kompanija tvrdi da su kolaborativni roboti rešenje za manjak radne snage u 21. veku. Kontaktirajte nas i naše kolege će Vas kontaktirati!

Izvor: automatika.rs, mikrokontrol.rs, viapan.hu, viajob.rs